“Nastava je više od prenošenja znanja; radi se o inspirativnoj promeni. Učenje je više od upijanja činjenica; dobija se razumevanje. „
William Arthur Ward
Veze između humanističkih nauka i učenja matematike su višestruke i složene. Humanističke nauke, kao što su psihologija, sociologija i pedagogija, mogu uticati na način na koji pojedinci pristupaju matematici, razumeju je i uče. U ovom članku ćemo videti neke aspekte ovog odnosa i alate koji se mogu primeniti za učenje učenika.
- Psihologija učenja:
- Ona igra ključnu ulogu u razumevanju kako pojedinci uče matematiku. Kognitivne teorije, na primer, ispituju kako ljudi obrađuju matematičke informacije, rešavaju probleme i razvijaju matematičke veštine.
- Pedagogija:
- Obrazovni principi iz humanističkih nauka često utiču na metode nastave matematike. Pedagogija razmatra različite stilove učenja, individualne potrebe učenika i stvaranje podsticajnog okruženja za učenje.
- Sociologija obrazovanja:
- Sociološki faktori, kao što su socioekonomsko poreklo, pol, kultura i pristup obrazovnim resursima, mogu uticati na postignuća iz matematike. Razumevanje ovih aspekata omogućava da se ponudi inkluzivnija i prilagođenija nastava.
- Društvena konstrukcija matematike:
- Neki istraživači humanističkih nauka posmatraju kako je matematika društveno konstruisana. Ovo uključuje proučavanje kulturnih reprezentacija matematike i povezanih stereotipa, posebno za devojčice, koji mogu uticati na individualnu percepciju matematičkih sposobnosti.
- Motivacija i emocije:
- Psihologija istražuje i emocionalne i motivacione aspekte učenja matematike. Razumevanje motivacije učenika i emocionalne reakcije na matematiku može pomoći u efikasnijem obrazovnom pristupu.
- Kognitivna neuronauka:
- Neuronauka, iako je više prirodna nauka, takođe može doprineti razumevanju kako mozak obrađuje matematičke informacije i kako to može uticati na učenje.
Stoga se čini da su veze između humanističkih nauka i učenja matematike interdisciplinarne. Razumevanje psihologije, sociologije, pedagogije i drugih aspekata humanističkih nauka može dati informacije o tome kako predavati i kako učiti. Holistički pristup koji uzima u obzir kognitivne, emocionalne i socijalne aspekte mogao bi, stoga, pomoći da se poboljša efikasnost nastave matematike.
„Reci mi i ja ću zaboraviti. Pokaži mi i ja ću zapamtiti, uključi me i ja ću naučiti. „
Benjamin Franklin
Da bi se kod dece probudilo interesovanje za učenje matematike, bilo bi interesantno da se integrišu društvene nauke kako bi se promovisalo razumevanje matematičkih koncepata i ojačala sposobnost primene ovih veština u kontekstu iz stvarnog sveta. Evo nekoliko ideja za integraciju društvenih nauka u nastavu matematike za učenike:
- Upotreba konkretnih materijala: Koristite opipljive predmete, kao što su igračke, novčići, voće ili svakodnevni predmeti, da biste naučili matematičke koncepte kao što su brojanje, klasifikacija, sabiranje i oduzimanje. Ovo čini matematiku opipljivom i relevantnom.
- Birajte teme zasnovane na svakodnevnom životu: integrišite teme zasnovane na svakodnevnom životu u časovima matematike. Na primer, koristite priče o svakodnevnim aktivnostima dece da biste naučili koncepte kao što su vreme, merenje i prostorni odnosi.
- Zabavne matematičke igre: Kreirajte zabavne igre koje se fokusiraju na situacije iz stvarnog života. Društvene igre, igre uloga i konstrukcione igre mogu se prilagoditi tako da uključe matematičke koncepte.
- Istraživanje zanimanja: Istražite različite zanate i profesije sa naglaskom na neophodne matematičke veštine. Ovo pomaže deci da shvate kako se matematika koristi u različitim zanimanjima.
- Podsticati projekte zasnovane na interesovanjima dece: Ohrabrite decu da predlažu projekte koji ih zanimaju. Na primer, ako dete voli životinje, koristite matematičke koncepte da istražite teme kao što su klasifikacija, veličina, broj itd., jer se odnose na životinje.
- Koristite pesme i rime: Uključite pesme i rime koje uključuju matematičke koncepte. Na primer, pesme o brojanju, oblicima ili čak konceptima merenja mogu učiniti učenje zabavnim i nezaboravnim.
- Korišćenje slikovnica: Uključite slikovnice koje sadrže priče vezane za matematiku. Knjige mogu pomoći u kontekstualizaciji matematičkih pojmova i povezivanju sa životnim iskustvima.
- Podstaknite aktivnosti na otvorenom: Iskoristite prednosti spoljašnjeg okruženja da biste uveli matematičke koncepte. Na primer, deca mogu da broje korake, posmatraju prirodne oblike ili mere visinu drveća.
- Pozovite spoljne govornike: Pozovite ljude koji rade u oblastima gde je matematika neophodna, kao što su arhitekte, zanatlije ili vlasnici lokalnih preduzeća, da razgovaraju sa decom o tome kako se matematika koristi u njihovom radu.
- Koristite interaktivne tehnološke alate: Uvedite interaktivne obrazovne aplikacije i igre koje ističu matematičke aspekte, a da pritom budu prikladni za uzrast. Cilj je da se matematika učini relevantnom, zabavnom i dostupnom od malih nogu.
U zaključku, integracija društvenih nauka u učenje matematike od najranijeg uzrasta nudi mnoge prednosti obogaćivanjem obrazovnog iskustva. Ovaj interdisciplinarni pristup može promovisati dublje i smislenije razumevanje matematičkih koncepata, dok učenje čini zanimljivijim i stimulativnijim. Učenici koji razvijaju veštine kritičkog mišljenja su motivisaniji i sposobniji da promišljeno primenjuju svoje matematičko znanje.