Učenje elementarnih matematičkih pojmova uz angažovanje čitavog tela kroz fizički pokret može poboljšati matematičke performanse kod dece (Beck et al., 2016). U sadašnjem vremenu aktivno se istražuju mogućnosti za ažuriranje i unapređenje kvaliteta obrazovanja u školskom uzrastu. U ovom uzrastu, formiranje elementarnih matematičkih pojmova treba organizovati na taj način da deca uvide da matematika ne postoji sama po sebi, da matematički pojmovi odražavaju veze i odnose svojstvene predmetima koji ih okružuju.
Rezultati velikog broja istraživanja (Hillman et al., 2005; Pesce, 2012; Vazou, Skrade, 2016; Donnelly et al., 2016) ukazuju na to da, što su raznovrsniji pokreti i kretanja, više informacija dolazi do mozga, time je i intenzivniji intelektualni razvoj deteta. Poznati pedagozi od davnina do današnjih dana ukazuju na to je kretanje najvažnije sredstvo za upoznavanje sveta oko nas. Tokom motoričkih aktivnosti deca aktivno percipiraju nove predmete i njihove osobine. Zbog toga ne treba ograničavati aktivnosti u školskim uslovima na samo jedan vid aktivnosti. Što su različitiji zahtevi po pitanju aktivnosti i didaktičkih materijala, to će biti i efektnije. Što više informacija dete dobije od svojih čula, to će biti uspešniji i raznovrsniji njegov razvoj. Svaka aktivnost iz matematike može uključivati motoričke vežbe i igre tako da deca imaju priliku da se aktivno kreću u toku aktivnosti.
Rezultati istraživanja (Beck et al., 2016) naglašavaju da mnoga deca u matematici ostvaruju bolje rezultate kada su njihova tela angažovana tokom aktivnosti. „Deca saznaju više ako se pomeraju i koriste celo telo za učenje”, kaže istraživač i profesor Jacob Vienecke sa Univerziteta u Kopenhagenu. „U poređenju sa prethodnim studijama koje su pokazale da intenzivna fizička aktivnost može poboljšati rezultate učenja, uspeli smo da pokažemo da su aktivnosti nižeg intenziteta jednako efikasne ili čak efikasnije sve dok je pokret integrisan u tu temu.”
Nakon samo šest nedelja istraživanja, sva deca su poboljšala svoje rezultate u standardizovanom testu. Deca čije su aktivnosti uključivale i aktivnost celog tela pokazala su
bolje rezultate. NJihov učinak je poboljšan za 7,6% i dvostruko poboljšan u odnosu na kontrolnu grupu koja je aktivnosti iz matematike obavljala bez motoričkih aktivnosti. Svi podaci prikazanih istraživanja ukazuju na to da motoričke veštine predstavljaju snažan prediktor za budući razvoj dece.
Kroz učenje pokretom omogućavamo deci da usvajaju znanja kretanjem u prostoru, metodama igre razvijaju različite misli, osećanja i ideje. To se prenosi na kritičko mišljenje, fond reči, analiziranje i spretnost u rešavanju problema. Razvoj motoričke inteligencije povećava razvoj drugih sposobnosti u različitim područjima: matematika, čitanje, grafomotoričke sposobnosti i sl.
Tempo i brzina pokreta, usmerenost i koordinacija celog tela čine dobro organizovani psihomotorni sistem deteta. Samim tim, i ciljevi matematičkog
obrazovanja definisani su u skladu sa zahtevom da se stvore uslovi za aktivizaciju dece u svakodnevnim životnim situacijama, igrama i ostalim aktivnostima (stvaralačko-izražajnim, umetničkim, govornim, sportsko-rekreativnim, društvenim i sl.).
Neophodna je dobro organizovana podsticajna sredina u kojoj će deca ispoljavati svoje ukupne potencijale tako što će kroz sopstveno otkriće moći da eksperimentišu, manipulišu, posmatraju, opažaju, razlikuju i otkrivaju svet koji ih okružuje; oblike, veličine i boje; fizička svojstva predmeta koji ih okružuju; da koriste odnose među predmetima i pojavama da bi izgradila logičko-matematička saznanja; postavljaju drugima zadatke, uočavaju logičke posledice, razumeju i koriste početne matematičke operacije pridruživanja, procenjivanja; razvijaju osećaj da su sposobna da reše postavljene probleme i zadatke; primenjuju didaktička sredstva u rešavanju problema i slično.
Matematika je ljudska aktivnost, društveni fenomen i deo ljudske kulture. Svako dete ima urođenu sposobnost da rešava probleme i osmisli svet kroz matematiku. Učenje matematike počinje od rođenja, dok dete otkriva svet oko sebe. Deca školskog uzrasta pokazuju spontani interes u matematičkim kategorijama: količina, oblik, vreme, prostor, a motoričke aktivnosti im pomažu da se bolje orijentišu u stvarima i situacijama, da ih nauče i povežu jedne s drugima. Životna sredina je bogati resurs za angažovanje u oblasti matematike, naročito kada se pruži mogućnost da se sluša i primenjuje matematički jezik i primenjuje matematički način rešavanja u svakodnevnim iskustvima.
Iz svega izloženog, očigledno je da nam se pruža niz istraživačkih prilika da sveobuhvatnije nastavimo da istražujemo i pokušamo da razumemo veze između motoričkih veština, pokreta i matematike. Rezultati dobijeni novim istraživanjima mogli bi nas dovesti u poziciju da stvorimo nove, efikasnije korelacije koje strateški integrišu formiranje motoričkih i kognitivnih veština i olakšavaju deci da se pripreme za buduće uspehe. Evidentno je da kod dece moramo podsticati fizičku aktivnost, grubu i finu motoriku, kompleksne pokrete i time pomažemo razvoj ukupnih sposobnosti deteta, a samim tim i matematičkih. Pomaganje deci da razviju svoje fine motoričke veštine i povećaju razumevanje osnovnih matematičkih koncepata jesu dva veoma važna cilja u početnom periodu vaspitanja i obrazovanja. Ove mogućnosti za učenje će pomoći deci u njihovom svakodnevnom životu i pripremiti ih da lakše savladaju naprednije matematičke koncepte u svom budućem obrazovanju.
Bibliography :
- Beck, M. M.., Rune, L. R., Geertsen, S. S., Ritz, C. G., Lundbye-Jensen, J., Wienecke, J.(2016). Motor-Enriched Learning Activities Can Improve Mathematical Performance in Preadolescent Children, Frontiers in Human Neuroscience, 10, 1–14.
- Donnelly, J. E., Hillman, C. H., Castelli, D., Etnier, J. L., Lee, S., Tomporowski, P., Lambourne, K., Szabo-Reed, A. (2016). Physical activity, fitness, cognitive function, and academic achievement in children, Medicine and Science in Sports and Exercise, 48,1197–1222
- Hillman, C. H., Castelli, D. M., Buck, S. M. (2005). Aerobic fitness and neurocognitive function in healthy preadolescent children, Medicine & Science in Sports & Exercise, Vol. 37, No. 11, 1967–1974.
- Pesce, C. (2012). Shifting the focus from quantitative to qualitative exercise characteristics in exercise and cognition research, Journal of Sport and Exercise Psychology, Vol. 34, No. 6, 766–786.
- Vazou, S., Skrade, M. A. B. (2016). Intervention integrating physical activity with math: math performance, perceived competence, and need satisfaction, International Jorunal of Sport Exercise Psychology, Vol. 15, No. 17, 508–522.